O praktikumu IIU

Praktikum iz interneta inteligentnih uređaja (eng. Internet of Things – IoT) je praktikum za predmet Internet inteligentnih uređaja, namenjen studentima Fakulteta organizacionih nauka. Praktikum daje sveobuhvatan opis razvoja IoT sistema. Prikazani su metodologija, hardversko i softversko okruženje za razvoj IoT sistema. Praktikum obuhvata trideset rešenih i deset nerešenih primera primene interneta inteligentnih uređaja. Može se koristiti i kao dodatna literatura za druge predmete iz oblasti primene savremenih informacionih tehnologija na svim nivoima studija. Osim studenata, ovaj praktikum može biti od koristi i onima koji se bave primenom savremenih infomacionih tehnologija s teorijskog i praktičnog aspekta.

Razvoj Interneta inteligentnih uređaja doveo je značajnih promena u načinu života, poslovanja, obrazovanja, zdravstva, proizvodnje. Omogućava povezivanje većeg broja korisnika, uređaja, usluga i aplikacija na Internet pri čemu svaki uređaj ima svoj jedinstveni identitet i može izvršiti detekciju i reagovati na promene u okruženju. Uređaji povezani sa drugim uređajima i aplikacijama mogu direktno i indirektno da razmenjuju podatke, ili da ih šalju na udaljene servere. Ljudi kao krajnji korisnici mogu ovim podacima pristupiti putem veb i mobilnih aplikacija. Internet inteligentnih uređaja se može primeniti u raznim domenima, u: domaćinstvu, gradovima, energetici, maloprodaji, marketingu, logistici, agrokulturi, industriji, obrazovanju, zdravstvu, poslovanju, upravi. Primena interneta inteligentnih uređaja u svakodnevnom životu može značajno poboljšati kvalitet života i rada na viši nivo. Uvođenjem pametnih uređaja u životni prostor ili u poslovanje, olakšava se realizacija svakodnevnih aktivnosti. U obrazovanju se interenet inteligentnih uređaja primenjuje u pametnim učionicama, bibliotekama korišćenjem wearables uređaja, posebno kod učenika sa invaliditetom. U zdravstvu i sportu wearables uređaji omogućavaju praćenje zdravstvenog stanja pacijenata i sportista. U gradskom okruženju postavljanjem senzora, aktuatora, mikrokontrolera i mikroračunara omogućava se automatizacija gradova i njihove infrastrukture: putevi, parkinzi, osvetljenje, sistem nadzora i sistem za reagovanje u vanrednim situacijama. Moguće je i pratiti vremenske prilike, zagađenost vazduha, buku, detektovati požare i poplave. U domenu logistike internet inteligentnih uređaja doprinosi automatizaciji saobraćaja, vozila i praćenju isporuke robe. Značajan domen predstavljaju i pametne mreže i sistemi obnovljive energije koji korisnicima električne energije mogu omogućiti upravljanje potrošnjom, proizvodnju i prodaju električne energije. U poljoprivredi primenom interneta inteligentnih uređaja može se izvršiti automatizacija sistema navodnjavanja i kontrola staklenih bašti i odrediti kvalitet i pogodnost zemljišta za uzgajanje biljnih kultura.
Osnovni cilj ovog praktikuma je detaljan prikaz mogućnosti primene interneta inteligentnih uređaja u različitim sferama poslovanja, ali i drugim oblastima ljudskog delovanja.

Praktikum iz interneta inteligentnih uređaja se sastoji iz tri dela. U prvom delu pod nazivom „Razvoj sistema interneta inteligentnih uređaja” dat je pregled metodologije razvoja IoT sistema, softverskog i hardverskog okruženja za razvoj IoT sistema. U drugom delu „Rešeni primeri iz interneta inteligentnih uređaja” prikazana je primena interneta inteligentnih uređaja u: pametnim kućama, pametnim učionicama, pametnim gradovima, saobraćaju, zdravstvu, sportu, trgovini, poljoprivredi. U trećem delu „Nerešeni primeri iz interneta inteligentnih uređaja” zadati su nerešeni zadaci za vežbanje razvoja različitih pametnih okruženja.
S obzirom na to da na srpskom jeziku do sada nije bilo praktikuma iz oblasti interneta inteligentnih uređaja, uzori pri pisanju ovog praktikuma bili su prethodni radovi autorâ ovog praktikuma, kao i praktična znanja i iskustva stručnjaka iz nauke i privrede u Srbiji.

Zahvaljujemo profesorima dr Miloradu Stanojeviću, dr Veljku Milutinoviću i dr Branislavu Jovaniću na sugestijama i pomoći pri izradi ovog praktikuma. Zahvaljujemo lektoru Vukašinu Stojiljkoviću na svim sugestijama. Zahvaljujemo saradnicima i doktorantima Katedre za elektronsko poslovanje: Konstantinu Simiću, Milici Labus, Rastku Martaću, Branki Rodić-Trmčić, Igoru Đuriću, Bobanu Davidoviću na pomoći pri izradi ovog praktikuma, kao i svim saradnicima Katedre iz reda studenata: Aleksandru Ivkoviću, Ivanu Jezdoviću, Đorđu Kneževiću, Pavlu Lošiću, Nikoli Ugrinoviću i Nemanji Milakoviću. Takođe, zahvaljujemo se Vladanu Bojiću, Predragu Milićeviću, Urošu Milanoviću, Ljubiši Gačeviću, Milošu Timotiću i drugim brojnim studentima Fakulteta organizacionih nauka koji su svojim seminarskim i završnim radovima doprineli kvalitetu i izgledu ovog praktikuma.

Sve sugestije u vezi sa izloženim gradivom su dobrodošle.

Autori