VLADIMIR VUJIN

Elektronsko obrazovanje je kompleksan sistem koji uključuje učenje na daljinu, predavanja na daljinu, nastavne materijale u raznim elektronskim formama, individualni i grupni proces učenja, tutorski i interaktivni rad. Ogroman i brzi rast broja korisnika, usluga, obrazovnih sadržaja i potrebnih resursa, suočavaju obrazovne ustanove i njihove sisteme elektronskog obrazovanja sa izazovima optimizacije izdvajanja resursa, zahtevima dinamičke konkurentnosti i sa kontrolom troškova ovakvih sistema. Sve ovo dovodi do toga da su zahtevi za projektovanje i implementaciju IT infrastrukture sistema za elektronsko obrazovanje sve kompleksniji.

Primenom savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija moguće je doprineti povećanju efikasnosti, fleksibilnosti i ekonomičnosti sistema za elektronsko obrazovanje. Uvođenjem modela IT infrastrukture za elektronsko obrazovanje, zasnovanog na savremenom IT konceptu Cloud Computing-a, mogu se unaprediti obrazovni procesi sa stanovišta pouzdanosti, skalabilnosti i ekonomičnosti sistema. Nedovoljno razvijena naučna podrška primene koncepta Cloud Computing-a u modelovanju IT infrastrukture u visokoškolskom obrazovanju Republike Srbije i strateška važnost ovog koncepta, ukazuje na potrebu postavljanja teorijske podrške njegovog efikasnijeg razvoja i primene. U tom smislu je i predstavljen predmet istraživanja disertacije, koji se bazira na definisanju i razvijanju planova i aktivnosti visokoškolskih ustanova, vezanih za razvoj modela IT infrastrukture za elektronsko obrazovanje pomoću Cloud Computing koncepta.

Preispitujući postojeće i tražeći nove načine pružanja usluga studentima i naučno-istraživačkom osoblju, visokoškolske ustanove se suočavaju sa velikim brojem izazova uglavnom oko digitalnog identiteta i upravljanja pristupom. Prvi i možda najveći izazov je kako da se podstakne usvajanje i implementacija sistema za upravljanje digitalnim identitetom. Uspešna IT infrastruktura za upravljanje digitalnim identitetom zahteva celovito razmišljanje o identitetima i međuzavisnostima koje između njih postoje. Drugi izazov je izgradnja podrške za sistem koji će moći da iskoristi sve prednosti saveza sistema za upravljanje digitalnim identitetima. Stvaranjem ovakvih saveza između obrazovnih ustanova obezbeđuje se mobilnost korisnika, sadržaja i usluga.

Glavna hipoteza koja je razvijena i dokazana u okviru doktorske disertacije je da se primenom razvijenog modela IT infrastrukture može uticati na efikasnost i ekonomičnost sistema za elektronsko obrazovanje.

U eksperimentalnom delu doktorske disertacije realizovano je istraživanje usmereno ka validaciji predloženog modela IT infrastrukture za elektronsko obrazovanje. Istraživanje je sprovedeno u Laboratoriji za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka. Rezultati istraživanja pokazali su da implementirani model IT infrastrukture omogućava da sistem za elektronsko obrazovanje bude efikasniji, fleksibilniji i ekonomičniji.