Aleksandra Labus

Dostupnost savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija znatno je uticala na proces učenja i podučavanja, kao i na način kreiranja strategija obrazovanja. Elektronsko obrazovanje jedan je od dominantnih pravaca razvoja procesa obrazovanja u velikom broju obrazovnih institucija i zajednica. Imajući u vidu da svaka strategija obrazovanja sa sobom nosi određene rizike, neophodno je dizajnirati modele elektronskog obrazovanja kako bi se izbegli potencijalni problemi i maksimizirale prednosti strategije. Kako bi se povećala efikasnost učenja i podučavanja, obrazovni proces je neophodno obogatiti atraktivnim interaktivnim sadržajem, koji studente uključuje u proces obrazovanja kao aktivne učesnike. Učenje kroz igru predstavlja jednu od savremenih metoda obrazovnog procesa koja doprinosi aktivnom učešću studenata u procesu obrazovanja. Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste razvoj modela učenja kroz igru u elektronskom obrazovanju. Glavna hipoteza koja je razvijena i dokazana u okviru doktorske disertacije jeste da se implementacijom modela učenja kroz igru u elektronsko obrazovanje poboljšavaju performanse i kvalitet obrazovnog procesa, kvalitet komunikacije i saradnje između studenata i obrazovne institucije i postigne veće zadovoljstvo studenata. Učenje kroz igru (edutainment) se odnosi na hibridni metod obrazovanja koji koristi zabavne aktivnosti zasnovane na multimediji za realizaciju edukativnih aktivnosti. U procesu elektronskog obrazovanja često se upotrebljava sistem za upravljanje učenjem (Learning Management System- LMS). Moodle LMS je najčešće korišćeno softversko rešenje za upravljanje obrazovnim materijalima koje integriše sve realizovane celine doktorske disertacije. Na osnovu analize postojećeg sistema za upravljanje učenjem, definisana je struktura predloženog modela učenja kroz igru u elektronskom obrazovanju. Kao polazni osnov za izgradnju modela definisani su ciljevi, preferencije, motivacija i potrebe svakog studenta. Predloženi model učenja kroz igru u elektronskom obrazovanju obuhvata infrastrukturu, arhitekturu sistema učenja kroz igru, proces uvođenja učenja kroz igru u elektronsko obrazovanje i servise učenja kroz igru. U eksperimentalnom delu doktorske disertacije predloženi model učenja kroz igru u elektronskom obrazovanju razvijen je i implementiran u nastavnom procesu. Primenjeni su moduli za učenje kroz igru u Moodle LMS, a edutainment servisi na društvenim mrežama i mobilni edutainment servisi integrisani su sa Moodle LMS-om. Navedeni servisi primenjeni su u nastavnom procesu u Laboratoriji za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka. Rezultati istraživanja pokazali su da primena modela učenja kroz igru unapređuje proces učenja, i da studenti smatraju da im ovakav vid obrazovanja izuzetno odgovara. Najznačajniji naučni doprinos doktorske disertacije jeste razvoj modela učenja kroz igru u elektronskom obrazovanju. Model se može jednostavno i efikasno menjati i prilagođavati za primenu u različitim okruženjima, a pogodan je za primenu u visokoškolskim ustanovama u Srbiji.