Saobraćaj je aktivnost vezana za svakodnevni život i proizvodnju, čiji je zadatak da prevozi ljude i robu s jednog na drugo mesto. Zbog gužvi u saobraćaju, u razvijenijim delovima sveta vozači i putnici u vozilima provedu nekoliko milijardi sati i potroše desetine milijardi dolara godišnje. Za gužve u saobraćaju rešenja se, uglavnom, pronalaze kroz projekte zasnovane na upotrebi računarskih sistema i simulacijama različitih saobraćajnih slučajeva, odnosno u objedinjavanju informatičkih i saobraćajnih infrastruktura. Primenom savremenih informaci- onih tehnologija podstiče se uspostavljanje nove infrastrukture koju čine mreže puteva, pruga, aerodroma, stanica i luka povezanih sistemima zasnovanim na internetu. Na efikasnost i kvalitet bitno utiču inteligentni sistemi koji poboljšavaju mobilnost i bezbednost učesnika u saobraćaju, jer obezbeđuju proaktiv- no održavanje i bržu i kvalitetniju dijagnostiku. Pomenuta napredna rešenja, inače, povećavaju produktivnost poslovanja preduzeća, skraćuju vreme putovanja i smanjuju zagađenje životne sredine.
Primenom IoT rešenja regulacija saobraćaja utiče na sniženje troškova i povećanje zadovoljstva putnika, čime se posredno smanjuje broj saobraćajnih nezgoda. Buduća rešenja biće utemeljena na primeni pametnijih i ekološki zdravijih vozila i njihovom povezivanju sa infrastrukturnim objektima, kao što su benzinske pumpe, parkinzi, garaže i sl. Šira primena naprednih informacionih tehnologija, osim komunikacije vozila sa infrastrukturom, omogućiće i komunikaciju vozila.
Primeri implementacije inteligentnih transportnih sistema su integracija sistema kontrole saobraćaja (upravljanje tokovima saobraćaja, upravljanje semaforima, promenljive saobraćajne poruke, kontrolu pristupa autoputu, proveru brzine kretanja, upravljanje parkiranjem itd.), upravljanje javnim prevozom (usmeravanje saobraćaja, upravljanje incidentima, identifikacija prekršilaca, održavanje transportne infrastrukture) i informacije za putnike (dostavljanje informacija).
Informacije koje telematcki sistemi isporučuju (praćenje vozila, navigacija, e-naplata putarine i sl.) najčešće se prenose preko 3G ili 4G mobilne mreže i lako ih mogu otkriti i presresti zlonamerni napadači.
Jedna od usluga ITS-a jeste praćenje saobraćaja u realnom vremenu; najčešće se realizuje kao deo sistema za lociranje i navigaciju vozila . U vazdušnom saobraćaju može bitno doprineti poboljšanju bezbednosti u vazduhoplovima i otklanjanju uzroka eventualnih otkaza. U automobilskoj industrijipored sistema za nadgledanje i izveštavanje o radu pojedinih delova vozila, omogućuje pružanje informacija o rastojanju od ostalih učesnika u saobraćaju, stanju na putevima, informisanju o trenutnom stanju vozila i dr.
Princip rada pametnog parkinga jeste da se korišćenjem mreže senzora(magnetni, senzor ultrazvučnih talasa i led senzor) proverava dostupnost parking mesta i informacija, porukom, prosleđuje korisniku. Nakon prijema korisnik porukom rezerviše slobodno mesto i kasnije se parkira uz podršku IPA sistema.
Razvoj pametnih vozila počeo je sa elektronskim ubrizgavanjem goriva, kontrolom raspodele snage za svaki točak, računarskom dijagnostikom, naprednim air-bag sistemima i satelitskom navigacijom pa sve do message centra, mogućnost telefoniranja itd.